|
Šta je mentalna zaostalost? Mentalna zaostalost je ograničenje pojedinca koje dovodi do teškoća kada taj isti pojedinac pokuša da funkcioniše u okviru društva. Zaostalost treba da bude razmatrana u kontekstu okruženja, ličnosti i nivoa neophodne podrške.
Da li je definicija mentalne zaostalosti oduvek bila ista? Promene u definiciji su pratile pojave novih saznanja, rezultate istraživanja kako u medicini i defektologiji tako i u psihologiji.
Šta su uzroci mentalne zaostalosti? Uzroci mogu biti u nekoliko grupa faktora: biomedicinskih, socijalnih, psiholoških i obrazovnih koji međusobno interaguju tokom života pojedinca ili tokom generacija prenoseći se sa roditelja na decu. Biomedicinski faktori su uzrokovani biološkim procesima, kao što su genetski poremećaji ili ishrana. Socijalni faktori su
uzrokovani društvenom i porodičnom interakcijom, kao što su dečija stimulacija i reakcije odraslih. Obrazovni faktori su uzrokovani mogućnostima porodice i okruženja da podrži mentalni razvoj. Takođe, faktori prisutni u jednoj generaciji mogu uticati na sledeće generacije.
Šta je inteligencija? Inteligencija predstavlja mentalnu sposobnost u opštem smislu. Uključuje sposobnosti zaključivanja, planiranja, rešavanja problema, apstraktnog mišljenja, brzog učenja i učenja kroz iskustvo. Iako ne postoji savršeno precizna mera za inteligenciju, ona se predstavlja IQ bodovima postignutim na standardizovanim testovima datim od
profesionalaca. U svetlu koeficijanta inteligencije, pod mentalno zaostalom osobom se smatra osoba koja na testu inteligencije postigne 70 i niže. Bodove na IQ testu treba uzeti sa rezervom (standardne greške mogu da se kreću i do +/- 5 ). Treba napomenuti da je IQ rezultat samo jedan od aspekata pri određivanju mentalne zaostalosti pojedinca. Značajna ograničenja u ponašanju
pojedinca i njegova mladost (do 18 godina) su dva dodatna, kritična elementa u određivanju mentalne zaostalosti pojedinca.
Šta je adaptivno ponašanje? Adaptivno ponašanje je skup konceptualnih, socijalnih i praktičnih veština koje pojedinac uči kako bi mogao da funkcioniše u svakodnevnom životu. Značajna ograničenja utiču na svakodnevni život pojedinca i njegovu sposobnost da reaguje u određenim situacijama. Ograničenja se mogu meriti standardizovanim testovima koji su
normirani na opštoj populaciji (uključujući osobe sa ograničenjima kao i one bez njih). Prema ovim standardizovanim testovima ograničenja su definisana kao performanse koje su za dve standardne devijacije (dva standardna odstupanja) ispod vrednosti za jedan od tri tipa (konceptualni, socijalni ili praktični) ili za sva tri tipa.
Konceptualne veštine
- Receptini i ekspresivni govor
- Čitanje i pisanje
- Koncept novca
Socijalne veštine
- Međuljudska komunikacija
- Odgovornost
- Samopouzdanje
- Krivica
- Naivnost(sugestibilnost)
- Poštovanje dogovora
Praktične veštine
- ishrana
- oblačenja
- kretanje
- pripremanje obroka
- uzimanje lekova
- korišćenje telefona
- korišćenje novca
- korišćenje javnog prevoza
Šta je podrška? Koncept podrške je nastao pre oko 15 godina i u pravom smislu te reči je uveo revoluciju u tretmanu osoba ometenih u razvoju. Pre su se na pojedinca primenjivali postojeći modeli, dok se sada procenjuje nivo neophodne podrške za svakog pojedinca da bi se do maksimuma poboljšalo njegovo funkcionisanje. Koncept podrške uzima u obzir i pojedinačne
potrebe koje se mogu menjati. Podrške su definisane kao resursi i strategije neohodne da unaprede razvoj, obrazovanje i interesovanja osoba ometenih u razvoju. Podrške mogu biti od strane roditelja, prijatelja, nastavnika, psihologa ili lekara.
Zašto je podrška važna? Individualna podrška može poboljšati funkcionisanje pojedinca, učvrstiti samopouzdanje i socijalnu adaptiranost, drugim rečima poboljšati kvalitet života osoba ometenih u razvoju. Koncentrisanje na podršku kao načina za poboljšanje vaspitanja i obrazovanja, zaposlenosti, rekreacije i kvaliteta života, je važan deo pristupa
orijantisanog ka pojedicu sa mentalnim ograničenjima.
Kako se određuju tipovi podrške? Generalna preporuka je da se potrebe pojedinca za podršku odrede u najmanje devet ključnih oblasti kao što su razvoj, vaspitanje, učenje i obrazovanje, život u kući, život u zajednici, zapošljavanje, zdravlje i bezbednost, ponašanje i socijalizacija.
Koji su primeri podrške?
Psihofizičke aktivnosti
- Fizički razvoj koji uključuje oko-ruka koordinaciju, motorne veštine
- Kognitivni razvoj uz korišćenje reči i slika
- Socijalni i emotivni razvoj u cilju razvoja poverenja, autonomnosti i inicijative
Obrazovne aktivnosti
- Interakcija sa defektolozima, radnim instruktorima, trenerima i nastavnicima
- Učestvovanje u donošenju odluka
- Učenja i korišćenje šablona za rešavanje problema
- Korišćenje tehnologije za učenje
- Učenje i samopouzdanje
Aktivnosti u domu
- Upotreba toaleta
- Pranje i vođenje računa o odeći
- Priprema hrane
- Čišćenje kuće
- Oblačenje
- Kupanje i održavanje lične higijene
- Upotreba električnih uređaja u domaćinstvu
- Rekreacija
Aktivnosti u društvnoj zajednici
- Korišćenje prevoza
- Učestvovanje u rekreativnim aktivnostima
- Posete prijatelja i porodice
- Kupovina hrane i odeće
- Interakcija sa ostalim članovima zajednice
Poslovne aktivnosti
- Učenje i upotreba znanja specifičnih za posao
- Interakcija sa saradnicima
- Interakcija sa nadređenima
- Obavljanje poslova kvalitetno i u zadatim rokovima
- Promena poslovnih zadataka
Zdravstvene aktivnosti
- Korišćenje terapije
- Uzimanje medikamenata
- Vođenje računa o zdravlju
- Održavanje dijete
- Održavanja fizičkog zdravlja
- Održavanje mentalnog zdravlja
Aktivnosti ponašanja
- Prihvatanje specifičnih znanja
- Učenje i donošenje specifičnih odluka
- Socijalno prihvatljivo ponašanje
- Kontrolisanje besa i agresije
Socijalne aktivnosti
- Socijalizacija u okviru porodice
- Učestvovanje u rekrativnim aktivnostima
- Socijalizacija van porodice
- Uspostavljanje i održavanje prijateljstava
- Komuniciranje sa drugima po pitanju ličnih potreba
- Ljubav i partneri
- Pomoć drugima
Lična zaštita
- Upravljanje novcem i ličnim finansijama
- Zaštita od eksploatacije
- Odbrana prava ishvatanje odgovornosti
- Korišćenja banaka i tekućih računa
|
